Пастир

456

да Гавља људма, шта ће их снаћи, ако се не иеправе, и да у исто време теши благочастиве. Изобличењем он се старао да заустави зло, а свогим .молитвама чуваше народ, да не пада у безбожност. Он заштићаваше та1 народ, као што га заштићава колесница и коњаници од спољашних непртатеља. Њега су зато и звали колесницегс и вслдниклми Израиља. Дани земаљског живота Илишног беЈаху већ на измаку. Он дозна, да ће Господ скоро да га узме к себи, па зато помаже на свохе место Телисиха за пророка. И Телисше од овога доба иђаше не разлучно с њим. Наскоро запита Гедном Илиха свога ученика: „кажи ми, шта бих ха могао да ти учиним пре, него што ме узму на небо?“ Телисше добро знађаше, шта Ге то био Илиха свом народу и како га народ љубљаше, па зато му на питање одговори: остави ми само твог Д}х кад пођеш, а друго ти нећу ништа.“ Но дух пророштва добио Ге Илиха од Бога, иа зато га нихе могао сам ни предати другом, „много ти иштеш од мене, — рече он Телисиху — но ако угледаш одлазак мох на небо, онда можеш добити то, што желиш.“ И гле тек што ово изговори Илша, нахеданпут спусти се колесница огњена и коњи огњени и Илиха оде на небо. Уплашен Телисихе само ово изговараше: колесницл Изрлилевл и кони егш. т. I. „куд одлазиш ти одбрано и снаго израиљска?! У овах мах Илиха спусти своху кабаницу Телисиху. Телисихе се испуни дара пророшког и оста месго Илихе, да чува и учи народ Израиљски.

Жнвот св. 1ована Златоуста. (Наставак и краХ.) Ове строгости застра шише и збунише и нахтврђе прихатеље Златоустове. Лутахући из места у место, као и њихов учитељ, и станухући час овде час онде они држаше само безусловну оданост према изгнанику, али оданост њему