Пастир

451

те га за то оптужише и позваше на одговор. Тада да вам Ге било видети, браћо, оно одушевљење, са кошм Ге св. ТриФун Бога свога исповедио, да вам ге било 'видети с каквим 1 е самопрегорењем свима претњама пркосио, — бацише га и на муке, о реп дивљег коња везан, вучен Ге био по трњу и камењу, и нше се Бога одрекао! вукоше га по оштром гвожђу, коГе га Ге живог секло, и ни1е се Бога одрекао! пекоше му изломљено и огађено тело, и опет се нше Бога свога одрекао! на послетку га осудише да га погубе, но Бог се сажали, и к себи га прими. — Заиста браћо, тврда Ге то вера у Бога била, Гер Ге тамо горе награде нашла, да Ге нашег мученика божишм угодником учинила. Пита1мо се браћо, 1 ели ово све вредно било да св. Трнфуна себи у крсно име изаберете? 0 иотпуно! потпуно 1е вредно било, Гер Србин дубоко пошту1е таку побожност, и леио Ге изразио светињу мучеништва у оно! СВ0101 песми где приповеда, како ге „сестрицу Хелицу“ снаха тако мрзила, да Ге рођено дете своГе заклала ножевима заовиним, на 1е брату, а мужу своме, сестру оптужила. Братац растрже сестру коњма на реповима али: „Где Ге од ње капља крви пала, „Онде расте смиље и босиље, „Где Ге она сама собом пала, „Онде се Ге црква саградила. И нама ће се така црква саградити, браћо, у прсима нашим ако се вредним поштоватељима св. ТриФуна покажемо, ако веру нашу православну никаквим заваравањем, никаквим претњама не изневеримо; него 1е у истинитог иобожности онако чисту сачувамо, какву су нам 1е наши нрадедови нредали. Онда ће нам она света крвца, коГу Ге св. ТриФун за Бога свога нролио, осветити земљу, да нам непрестано богате плоде узрађа, те да тако са већим сретствима можемо више добрих дела учинити и слободнте царство небеско изгледати.