Пастир

478

ШТДМПДРИГА НИКОЛЕ СТЕФАНОВ1ША У БЕОГРАДУ.

Њега вуче туда његово хришћанско благочастчне према светињи, коГа се тамо находи; а мене, као мирГанина, привлачи благоговење к тамошњо! историГског старини, и к богатим споменицима умног живота српског народа. У њему ћу Га, ван сумње, наћи доброг сапутника. По овоме, ако он не буде имао какве сметње, Га ћу поћи с њим после месец дана у Фрушку гору. А до тог времена надам се да ћу стићи да обиђем главшна и важнша кстортска места у 0В01 околини и у Србиш. У завршењу овог мог скромног писма рећи ћу Гош ово, да сам нотпуно задовољан са овим мошм путовањем; Гер непрестано сретам све нове и нове предмете, кош су за ме врло интересни и задовољавагу радозналост моГу, — тако да ово путовање моГе не може остати без веће за ме користи. ИзГављуГући и по други пут пред Вама моГу нагтоплшу благодарност Вашем духовенству и у опште српском народу за њихов братски одношаг к мени, — остагем с нагдубљчм уважењем к Вам, Владико, У Петковици П. Равински. 28. МаГа 1868. Г Л А С II И К. Г. Ђакон манастира Раковице Герман произведен 1 е за Геромонаха 20. овог. месеца. Г. Учит. Ваљевски Василиге 1анковић рукоположен 1е за ђакона при цркви Ваљевскоп