Пастир

480

даницу народњу, — изгубкти кнеза, вођа, главу СрбиГе??! — — — Михаила Обреновића кнеза српског нема Данас, он поста невина жртва пак.тених заклетника, кош су се ваљда заверили, да ће и сунце помркнути само зато, што се српско назвало. Све, све што те у нас честито и ваљано а и ретко, све то велим нестате, све то немилост судбе са собом носи. Сунце среће наше иомрче баш онда, кад се свако жељно на уранку његовом сунчао. — Не си1а нам дакле сунце среће наше више, нашег народњег уздања, наше дике и поноса нема!!! — Његови зраци иомркоше, следише се, као што се и чуства наша следише при првом гласу, да Ге Кнез погинуо, — — — — — Запитатте сад браћу нашу Бошњаке, те вековечне робове бесна неверника, како им 1е, када чуше да Ге кнез погинуо ?! Запи^аГте Херцеговце како им 1е?? Запитагге Црногорца тунака, кош свим непогодама пркосећи, у слободи живи, како му ге, кад му глас до ушиту допре, да Ге кнез погинуо??! Запитатте сами себе, како вам те када чусте да га нема? Напослетку, запитатте цео исток како му ге?!! Па на сва та питања 1 едан ћете одговор као из Гедни уста добити, а таГ ге: тешко нама и претешко!.. — — Пуна Ге црна књига наши мученика: не векови, већ ретко кад и године прођу, а да нас зао удес у животу народњем недеси. — И толики векови искушења протекоше, а у нас издашца и данас!!! — Небеше нам доста робовања, небеше нам доста дворити туђа господара, него сад, кад се свеславенска идеа покренула, кад нам се срећа будућности указала, сад се онаг човек живота лишава, у ког упрте беху очи целе Европе, од кога се тако рећи оче кивало, да прва пушка пукне, па да се оствари жеља свигу Срба. Али ни1е ово први случаг несреће наше. Преврните листове повестнице наше, па ће те мало читати а да се незаплачете на уду срећу нашу. Тако Ге код нас у животу народњем, тако у животу црквеном а тако исто и у животу грађанском. Али наш народ има нешто што му тугу