Пастир

505

због слабости своге искрено веровали папи и држали се тврдо римокатолицизма, но што се народа у опште тиче, он ге свагда био против њега. Српски народ, као што нам ге већ познато, почео Ге био прелазити на страну православља у то време, кад се западна црква већ почела била делити од нсточне, и кад су сви умови заражени били религишзним антагонизмом; дакле и народ ерпски, допуштаГући свогим краљевима и царевима мешати се у црквене ствари и заводити чеето у цркви нови ред и веру, плаћао Ге само дуг свом времену — и више ништа. То, што 1 е дубоко укорењено било у његовоГ души и срцу, и у што ге он тврдо веровао и поштовао као светињу, то му нико нше могао одузети силом. Савест његова била ге свагда чиста од покушага оскврнавити свогу прадедовску вер\, и погазнти закон, у ком се он родио и одгаГен био. И одиста народ, — као што ГиљФердинг примећава то Ге она снага, кога Ге чувала православну веру и цркву у Србиш од самог постања њеног, па до данас. Она ће ге и унаиредак чувати, не гледагући на притисак туђина и зулум турски, кош неда главе дићи оног нашог браћи, што под душманином пиште и злопате. Жив 1е шш Бог народа српског, па ће му помоћи, да дође до слободе и верозаконе и политичке. (Наставиће се.)

рЛ Ко треба да се брине о наравственостн ђачш ? (Наставак и крае) Но рећиће ко, какво ге то тако очахано средство у данашње време ? Ми хоћемо од наше деце, да нам безусловно веруху, а ми њима зар ни у чему да неверухемо ? Ми ћемо на то одговорити ово: деца су веома нежна и слаба створења: она не само немаху снагу Физичку, но немаху ни снагу своГе воље. Па зато за њима треба непре-