Пастир

506

стано пазити, ако се хоће, да отклони све оно, што има рђав утица1 на њих и што би их мопо навести на наравствени постунак. По овоме не треба им пуштати на вољу ни свашта веровати; 1 ер она, као што рекосмо, немагу ни искуства у животу, немгпу снажне воље, да се могу борити против свакогаких примама, кошиа ге тако пун оваГ свет нарочито за дечиге око и срце. Но из овог нетреба изводити да и она нису дужна нама веровати; 1 ер наше знање, наше искуство, паша разборитост у свему и свачему увериће их на сваком кораку, да смо ми више од њих и да они треба да се сасвим предаду нашем настављењу и нашем руковођењу, док не изађу из дана детињских. И тако: ко Ге крив и ко треба да одговара за владање наших ђака и њихову наравственост? Из свега напоменутог нека читаоци сами изведу закључење; а ми ћемо рећи само ово: школа ниГе ништа крива, што иоГедине неваљале ученике изгони из сво!е средине. Нек одговара за то она1, кош Ге био немарљив, те их Ге довео до тога. У школи они могу чути само оно, што 1е добро и корисно, што ге честито и поштено. У закључењу овог говора, да нзведемо у главноме све оно, што смо хтели препоручити родитељима и старатељима ђачким: 1. НедаГте деци никада новаца,- но ако им баш морате дати, то тражите свагда рачуна, куд су дела те новце, па ма како мала сума била. 2. Невуците децу по баловима и свадбама; но ако им по кад—кад то допустите, не пуштаГте их без особитог надзора. 3. Пушење им забраните, па ма на то употребили и наГстрожиге мере. 4. Строго мотрите, да деца ваша посећавагу часове