Пастир

503

духовништва, помирила и таквим начином измакли му се из шака. Краљ Милутин, да би утврдио своГу власт у Босни, коГу 1 е као мираз уз жену узео био, а над ко1ом су до тог времена маџарски краљеви владали, здружи се с папом и преко матере своге Хелене, кога ге одвећ предана била западноГ цркви, обећа му, да ће пустити римске легате у СрбиГу и примити католицизам захедно с целим народом српским. Но ми већ знамо, какав ге био Милутин. У гедно исто време он ге, за дивно чудо, могао вршити два посла. Тако Ге он и у овом случагу радио. С Гедне стране пршакао се с папом и давао обећање, да ће примити римокатолицизам, а с друге опет зидао Ге манастире по Србиш и даривао цркве православне на истоку. Као што се дакле из казаног може видети, Милутин Ге само гледао, да уграби пцилику, и да одмах окрене леђа папи, чим до цељи сво1е дође. Прилика се наскоро гави. Буна и зађевице у БугарскоГ учине, те Милутин заборави не само на своГе обећање већ и на самог папу. За овим поГави се и други случах. Брак Милутина с грчком принцезом (1307, г.) страшно узнемири стару Хелену, машу Милутинову, коГа као туђинка и запађанка нихе могла трпети никакве сношаГе с истоком. Милутин, видећи се у неприлици, опет окрене стари лист и одмах почне уверавати папу о свогог оданости католицизму и о свошм пртатељским одношашма према западу. За доказ свега тога он пошље бенедиканском монастиру у Млеткама свакогаке скупоцене поклоне, и тиме задобиГе поверење западног духовништва. Папа, обрадован поступком Милутиновим одмах испратио у Србиху католички символ вере,*) освећени барГак и благослов сво1 на савез Милутинов с Карлом Валошким, кош Ге у то време поГавио своге првенаштво на византиски *) Символ вере, кош 1 е папа послао Милутину и Драгутину, као иобширно изложење однонша папских к српско! цркви, види у Гласнику ( ) за 1868. г. чланак „о насртањама папа на српску и Хрватс. цркву,“ стр. ( ).