Пастир

502

лом ваља приметити , да 1е непостоганство то било штетно за православље; 1ер ма да су се владаоци српски и одрицали католицизма и враћали се опет к православљу, прост народ запавши Гедном у руке римским Гепископима и поповима тешко се могао изчупати. Тамо, где се католицизам већ утврдио био, као што Ге било на пр. у Далмациш, никаква га сила нше могла истребити. Особито ваља узети у рачун, да Ге умна превага свагда била на страни противника српске цркве и православља, ге млого допринела и њиховом брзом распростирању католицизма у Србиш. Доминиканци, минорити и остали вешти мисшонари папски, доводећи често СрбиГу у сукоб са западом, свагда ’су „ловили рибу у мутног води.“ За боље обгашњење тог поГава ми ћемо навести неколико примера, из кошх ће сваки моћи увидети, у каквим су непршатељским одношашма стагале папе према српског држави и цркви, и како се ова последња напрезала, бранећи се од насртања папских. Вук (Вукан), син Немањин, у договору с Угарским краљем науми, да се одели од брата свога СтеФана, и завлада Зетом и Хумом, па да би Гош боље успео у свогог намери, он се обрати папи за помоћ, обећавагући му од своге стране покорност римском престолу и старешиство римске над српском црквом. СтеФан, да би поплашио брата, и сам се обрати к папи. У писму свом к римском првосвештенику СтеФан ге молио папу, да помири брата с њим називагући га за то оцем свошм и признавагући као и Вук власт његову у цркви. Но папа уздагући се више у Вука и надагући се, да ће помоћу његовом увести римокатолицизам у Србиш, одкаже своГу номоћ СтеФану и пређе на страну противника његова, Вука. Али тек што Ге он послао колоцког Гепископа, да венча Вука на иресто, а већ чуге, да су ее браћа по наговору православног српског