Пастир

501

Исторнчкн преглед српске цркве.

(Од С. Н ћа) VIII. (Наставак.)

Српска црква поред опште тежње к целини и 1 единству унутрашњем ни1е се могла развшати слободно, будући гог 1е туђ елеменат врло рано почео сметати у томе. Римске папе помоћу свошх легата и попова, обраћали су млоге на свогу страну и сегали у Србиш семе распре и свађе међу вернима. Духовништво српско истина да се свагда 1ако одупирало против католицизма и чувало своГе стадо од учења западдњег, но краљеви српски, находећи се често у мучном положа^у, иринуђени су били тражцти номоћи од папе и тиме нредаваше кад што и саму цркву српску у руке римском првосвештенику. Борба ова с Римом и римским католицизмом тра1е и дан данашњи, особито у оним крагевима где политичко стање Срба ни!е осигурано. Начин, ког су се папе држале у борби са српском црквом, био 1е свагда Гедан исти. При наГслабигем иокрету у Србиш, зађевицама великаша с народом или снтним и личним свађама у двору српском, првосвештеници римски одмах су се умели наћи, предлажући од сво1е стране или молитвено заступништво за увређеног снна цркве пред престолом апостолским, или савез западних владалаца и верних синова папских, и то свагда под условом суиремацте престола свПетра т. п зависности српске цркве од папског нрестола. Краљеви српски, има1ући у виду политичке интересе своге државе и желећи распространити своГу власт и даље, доста пута готови беху предати се напи у руке за^едно с црквом и признати зависност православне цркве српске од римског престола. Често се догађало, да су краљеви српски и сами примали римокатолицизам, и пуштали римске легате, да пропагандишу по Србиш; но и то тек на кратко време. У оста-