Пастир

500

вриГскоЈУ' капишм (или вратима извора), седмокулним градићем и псоматинском капишм и дозволи им да саграде цркву у коГу сместе донесене свете мошти, иконе сасуде и књиге и у кошг се служила божига служба на словенском гезику. Остали Срби-досељеници из околине београдске у исто време добили су за насеље просториГу, где су извори старих цариградских водовода (три четврти сата од БуГукдера) у средини великих шума, коге су се сачувале махом и до дандани. а наметнута им Ге дужност, да чуваГу водоводе и ту су основали за спомен свог места рођења село и назвали га Београд , па тако се и сад зове. Кроз три столећа после те несретне сеобе, већи део иресељеника — Срба у разно доба и под разним изговорима поврати се. у домовину, а њихово место заузму Грци и сама црква на1зад дође са свим у шаке Грцима, служећи као парохишка црква у том краГу; међу тим ге она сачувала свог исконски назив Беотрадска , а икону њену зову чудотворна и долазе Го1 побожни цариградски хришћани и сада, поштујући 1е подгеднако као и икону Пама-кариста , (преблажену), кога краси цркву грчког Патријарха у Фанару. Усрдигем богомољаца икона београдске божте матере превешена Ге сребрним покривачом и сребрним позлаћеним венцем. 0 њезиног старини неможе се сумњати, — она Ге очевидно састављала главну светињу Београдске митрополиге, коГу Ге основао, као што се знаде, Свети Сава у XIII веку. Исто тако стара Ге и друга икона у то! цркви имено св. Николе чудотворца са словенеким написом при дну. Сада само те две иконе и напомињу пређашњн значаГ цркве и сваки Србин, кош дође у Цариград мисли, да му 1е света дужност отићи и поклонити се свокн рођено! светињи. Да се верно сниме ове две старе иконе мислим. да заслужуге пажњу мудре српске владе. Приложени овде снимак Београдске цркве нацртан 1 с нролетос. Ца/?иград ХулиГа 1868 год.

Аркимандрит Леопид,