Пастир

499

Подносећи благоверном кнезу нашем Милану, на дан рођења његовог дар љубави, оданости и верности и утврђу1ући се у истинитости и правичности тих свошх осећања, кога ће се свуда и у свима редовима српских грађана исказивати и неговати, помолимо се бл. хр. и данас Господу Богу, да он преблаги пошље сво1у благодат и милост, да би наш млади кнез успевао и напредовао у позрасту и разуму и дугољетно на радост, утеху и срећу народа Српскога поживио и да би под родољубивом управом узвишених народним поверењем наменика, из године у годину с позрастом кнеза, растао и напредак Србше и њенога народа, коме даГ Боже, заГедно с кнезом многа радосна, срећна и славна љета! Амин.

Царнградска црква „Божше шатере београдске.“ Ова хе црква у Цариграду близу Силивригске капиге, кроз когу се иде у Балуклигу (живи извор). Она ге саграђена овим случагем: Кад 1е у 1521 год. султан Солиман, отео Београд, садашњу српску престоницу и преселио нагчувениГе грађане одатле у Цариград, они се пре поласка у то вавилонско робство, као и стари израиљћани, замоле победиоцу, да им допусти понети собом сачувану од пљачке светињу, те да се и у туђини сећаГу своге несретње домовине и да под окриљем своГе рођење светиње гоГе наду на повратак кући. Добивши дозвољење они узму собом из београдске Митрополше међу осталим и две чудотворне иконе: БожиГе матере и св. Николе а тако исто и могати св. Параскеве (св. Петке.*) По доласку пресељеника у Цариград, султан им одреди за насеље сву просторшу међу Сили-

* Ове су мошти сачуване и данас. Грци су их доцни1е, пошто су овладали београдском црквом, уступилп Патртару Теремиш и остављене су у цркви Пама-кариста (преблажена). а после су на молбу благочастицог кнеза молдавског ВасилиГа, послате у Таш, где су и сада у цркви три Герарка, коГу ге кнез озидао.