Пастир

498

оно, што у другима осуђуге, то исто у себи негуге и похвалуге ? 0, како се често виђа, да људи хотимично и с намером негуху и шире лаж, опадање и клевету! Не вређа ли се и дружство оваким поступањем ? Неизлаже ли се штети и опасности и сама врховна власт оваком навиком многи људи, кош навлаш каља1у и угушуГу свогу савест? Неће ли дакле побожна душа, коГа Ге приликама била наведена да сврне с пута истине и родољубивих врлина, заледно с пророком изрећи сада Богу ову молитву: положи Господи хР ЛНбн ‘Ге устшма моима. (пс. 140. с. 3.) ? Хер су лакоумне, злоковарне и лажљиве речи многе људе, ожалостиле и збуниле, многе завадиле, многе с правога пута среће и истине сврнуле, погубиле и бациле у бездан, одкуда нема излазка. Бл. Хр. Изодавна Ге оеуђивана и забрањивана злоупотреба дара говора, кош човека подиже и отликуГе од остале животиње, али кош може у нћму покрећати и распаљивати страсти; Гер наодимо у књигама старога завета ову заповед: уздржи свои езикг одг злд и Хстл скои одх превлрне речи (пс. 33. с. 13.). Господ наш Исус Христос осуђуге ову злоупотребу кад вели: зд скдкј! прдзнЈ( речх, дд ће лкди одговорх нл стрлшнолл 2 сј(дј(. (Мат. 12. с. 36.) И апостоли траже да хришћани љубе и говоре истину, кога ће поучавати, а да избегавГу лаж шна ће развраћати и кварити: никдквл рђлвд рсчк дл нс изллзи изг устл клши вели апостол Павле, него само што 1е довро за напредовање вере: (ЕФес. 4. с. 29.) Видите ли бл. хр, од какве ге важности вршење или преступлење божиге заповеди? Хер од добре речи долазе и добра дела, кога су користна и поГединима и дружетву; а од злих и рђавих речи, долазе и зла дела, кога су штетна и поГединима и дружству, и власти и грађанима: кг влдгословежи прлвухг козкиситса грлдг, устк! жс нечестикмхх рлскоплстсл (прит. 11. с. 17.) вели слово божиге.