Пастир

497

искрено! изГави мисли и осећања , или 1 е порађала себичне тежње, кошма се у тим приликама отвара1у изгледи за боље удовлетворење. Но Срби1а се опрашта такве несталности и сумњивости; па зато и ти бл. хр. ако се Гош ниси утврдио да говориш и да се држиш истине, постараг се да ово благо, ову навику себи задобшеш, обраћагући пажњу на своГе мисли и на своГа осећања и забрању1ући себи говорити лаж и ширити варљиве мисли, жне обмању1у многе људе, производе међусобну иакост и неслогу и порађаГу одвратност због заблудни и варљиви посматрања. Утврдивши у себи љубав према истини изављу1 и шири 1 е око себе бл. хр. верно и поуздано како у пословима општим, тако и приватним без страха и без дрскости, без притворства и без мрзости. Потоме и нека се чу1е истина из уста старешине и подчињеног, из уста судше и оптуженог из уста простог и наученог грађанина српског, свагда памтећи, да ко у речи не греши, таГ 1 е властан да заузда и све друге своге страсти. (Хав. гл. 3.) Но како ће истинита реч, кад се изговара у смерном и тесном кругу, доћи до престола као нригатан дар владатељу? Житељи села обрађуГу земљу да добиГу себи издржање и храну;али им Бог благосиља рад, те добшату и више своГе потребе, па од тог сувишка износе они из своГе куће, доносе у варош и тиме дагу могућност да се њиовим трудом ползуГу и на трпези свогог виђаГу труд њиов и господа и господар. Па неће ли овако себе обГавити и сваки, кот год сеГе слово истине и правде било на ширем бидо на ужем простору, на већем или мањем пољу, узагмно пробуђугући се и снажећи истином и правдом у свима свошма отношењима? А од честнога ширења истине и правде у друштву, доћи ће као посљедица обште благоустрогство земље, а то Ге наиепшиш дар, што га можемо поднети своме врховном поглавару земаљском. Ни1е ли пак чудновата противност и срамота, да човек