Пастир

514

срећниш. Хвала милостином Вогу, па божанственоГ Деви, па преславном апостолу Ховану и теби врховни „престатељу“ и начелниче дркве, што си ми открио наГвеће благо.“ Ето како 1е иисао св. ДионисиГе! Из ових његових речи хасно се види, да 1е Пресвета Богородида шш док Ге живела овде на земљи, имала већ у себи божанствено „величиге.“ Па и ако 1е Гош била у смртном телу, оиет Ге испуњавала и услађавала душе веругућих благодатном радошћу, и небеском трнљивошћу у сред наГтежих зала и беда људскога живота. Те тако шш док ге овде на земљи жива била, почеше да се нспуњаваГу над ЕЕ>ом пророчке Њене речи о Себи: од сад ће Ме — т. I. одкад хе постала мати божиха звати влаженом, сви народи. Пресвета хе Богородица често кохе-куд путовала. Тако кад су Хевреш у Терусалиму стали крвнички да киње и прогоне хришћане и кад су убили ап. Такова — Зеведеова брата Тованова: онда хе мати божиха са [ованом отишла у ЕФес и боравила хе тамо неко време помажући Товану да се и ту распростре и утврди црква Христова. После тога опет хе са ап. Тованом и са хош некима иутовала на „склапежу“—лађи — на острво Ципар, да се састане и види са „четиредневним“ Лазаром, кош хе био епископ на том острву и о коме се зна да хе био другар Христов. Тада кад се била навезла на море, по особитох наредби божихох дуне противан ветар и претера склапеж у пристаниште Атонско. Тамо су живили идолопоклоници. Пресвета Богородица причала им 1е о тахни „ванлоћења а и земаљском животу Господа Исуса Христа, и сви кош су хе слушали покаху се, приме истиниту веру и крсте се. Ту им постави за учитеља хедног од свога друштва кош хе захедно с’ Њом и са Хованом путовао на склапежу. Обећа им свакидашње своГе заступништво и „ходатагство“ код Бога, благослови их и њихову околину Атонску гору; па онда оде на склапеж са свошм друштвом и дође у Ципар, где хе с нахвећом ра-