Пастир

516

се исиунити воља божи1а на ЊоГ, а уГедно опет сви су тужили и Гадиковали што више овде на земљи неће гледати свогу машу и утешитељку; — што ће се растати с Њоме и остати сироте. Пресвета Богородица световаше их да не плачу него да се радугу Њено1 смрти; обећа им свагдашње заступништво код престола божиГа; замоли их да кн тело саране у Гетсиманиш код горе Еледиске, где су били сарањени Њени праведни родитељи Хоаким и Анна и св. Хоснф ,,обручник“ ХБен. „Не плачите — говораше она апостолима и свима ученицима што се беху начичкали око Њене постеље, — неплачите другови Мош , и не узмућавагте Мо1у радост вашом жалошћу. Боље Ге веселите се самном заГедно гер идем Сину Моме и Богу Кад будем с Њиме „лицем к лицу“ и узбеседим из уста у уста, лакше ћу умолити Његову благост за све вас... Да, нећу вас оставити да сироту^ете ни после моге смрти и не само вас него ћу и сав свет посећавати и заклањати од зла помагаћу свима беднима и невољнима.“ Апостоди припадну к ногама Њеним и ронећи сузе славише 1е и хвалише, а она их благосиљаше и све верне што се скупише око Ње духом божишм. Затим са свима њима мољаше се за мир и спасење свог света. Освану петнагести Август. Запалише свеће у кући Ховановоћ Апостоли почеше да невагу и прослављагу Бога Пречиста Дгева лежаше на дивно окићеноГ постељи, очеку1ући Сво 1 блажени час. На1еданпут божанствена светлост обасГа сву кућицу у кош 1 Пречиста лежаше, растави се покривач од кућице и сам цар славе Христос Бог наш са свитом неброгених анђела и арханђела, са свима небеским силама, са мноштвом светитеља и пророка 1 ави се Пречистог Матери, Свогог. Са нагвећом љубављу гледаше Она у пресветло лице Господа и Сина Свога, и топећи се у неисказаноГ радосш предаде СвоГу душу у Његове пречисте руке, без икаквих мука и као слатким саном заспа. — Заори се анђеоска песма.