Пастир

544

Но висока идега слободе, когу остави на аманет свету хришћанство, нше каква неостварљива машта себичног ума, или нека раскошна утопша идеалистичке ФилосоФше. Република Платонова, кога беше основана на себичким правима разума, захтеваше против природно насиље над свима слабишма и нижима у друштву, па зато се нте могла ни применити у животу већ ге остала само у књизи. Утопта соцтализма и комунизма уништаваше право личности, па зато под покривалом потпуне 1еднакости наметаше на пошдине личности друштвено ропство. Напротив тога Хришћанство, узвишава^ући наравствену слободу духа, тим самим узвисило 1е и право сваке самосталне личности; а изводећи слободу из извора самог суштаства човечтег духа сазданог по оврдзб и подобно самобитног, апсолутног, слободног Створитеља и ГемствуГући за ову. општим искупљењем свту људи, сваког колена и племена, пола и сталежа, — оно таквим начином изГедначи лична и друштвена права на слободу. Па зато ге геванђелска идега слободе и пустила тако дубок корен у свести хришћанских народа, и развтала се све боље и више у истортском животу хригаћанских друштава одушевљавагући и узвишаваГући њихов уман, наравствен, религтозан, друштвен и међународан живот. Ми ћемо се постарати да у идућим брогевима пропратимо у општем нацрту како се постепено развтала идеГа слободе у свести хришћанских народа и како се остваравала у истортском животу хришћанства. (Наставиће се.)

Исторнчкн преглед српске цркве.

(Од С. Н ћа) X.

(Наставак.) Без предходно установљених правила, нте могуће представити ни 1едну религтозну — општину — ни Гедну кор-