Пастир

545

порацту било то светску или духовну. Без њих разуме се нису могли опстати ни срнски манастири, као поглавита уточишта калуђерске дружине, кога живи под гедним кровом ради гедне опште цељи. По овом дакле прво што сваки манастир треба да има — то Ге устав манастирски. Но будући Ге цељ калуђерства источног у опште била из нашре свуда гедна и иста то су и устави морали бити геднаки, као што нам у томе сведочи и сам св. Сава свошм компонацигама извађеним из њих. Таквих устава коге ге св. Сава прерадио и удесио према ондашњог потреби српске цркве и калуђерства било Ге два 1. Хилендарски , по коме су се дужни били управљати калуђери на Атону и 2. Студенички , кош Ге намењен био царскоГ лаври у самог Србиш и важио у главном за све манастире и калуђере српске. И гедни и други из ових устава. као производ гедног лица, такође су у млогоме били налик Гедан на другог, не само по Форми, већ и по унутрашњем карактеру свом. Осем устава св. Саве, црква српска за време Неманића употребљавала Ге и устав Јерусалимски, кош Ге 1319. год. преведен био на старо-словенски Гезик, сљедуГућим начином: игуман Хилендарског манастира Никоди1е, кош Ге после био архигепископ српски, послан буде по саизволењу српског краља Драгутина и Милутина нарочито за таГ посао у Цариград. У то време, по казивању самог НикодиГа, патригарх Цариградски био Ге Нифонто , дакле између 1312. год. и 1315. год. и он у договору с АнтониГем Герусалимским и патриГархом антиохишким, дозволи да се устав преведе на српски. Пошто превод свршен буде и Никодше изабран за архтепископа српског, он настане те оваГ нови устав уведен буде у свима манастирима у Србиш. Разлика међу уставима св. Саве и овим новим Никодимовим или боље рећи Герусалимским, по свог прилици ниге била тако велика, као што ее то на први мах може мислити, будући се Ге св. Сава, при састављању свошх