Пастир

569

слике новога Херусалима у Апокалипсису, но као вешт и хитар ма1стор постнрао се сакрити туђа камења разним другим понравкама. Шести догмат Ислама вера у судвину, или тако названи, фатализам. Смисао овог догмата гест сљедугући: сваки догађаг одређен 1е Богом, и записан у вечну књигу Гош много ире него што Ге свет оваг створен. Радња свакога човека, па и сам час његове смрти, одређена ге тако строго и тако тачно, да никаква усиљавања човечше мудрости немогу уништити, нити изменити ма у чему, ова опредељења. Хришћани , и у опште сви паметни људи понагвише осуђу!у оваГ догмат Ислама. И заиста, ништа толико непротиворечи духовног природи човека — суштаства разумног и слободног — као вера у неку неумољиву судбину, кога тобож свакоме човеку мш напред, нре његова рођења, одређуге сво његово делање у животу. Хер тако судећи излази као да ге човек махина; сва његова добра и рђава дела незаслужугу ни награде ни казни, 1ербо он њих нечини сам, по своме разуму и по свого 1 слободноГ вољи, већ их чини с тога, што 1е ту судбином одређено, да та дела чини, а не друга. По томе, раХ и пакао, правосуђе и милосрђе божиХе, тако су исто излигани и непотребни човеку, с кошм управља судбина; као што су излишни и не потребни животињи, с когом управља нагон. Па и само развиће ума и наравствено усавршавање за Фаталиста 1е савршено излишно па и немогуће. Овим се од чести обгасњава непокретљивост и безбрижност, умни изостанак и наравствена слабост мухамеданског Истока. Но при овом и нехотице излази на среду питање: кад Фатализам као црв гризе душу, окива њену слободу и разум, то због чега су Мухамеданци би.ти у пређашња времена тако силни ? Да би одговорили на ово питање, треба споменути оне догађаГе, кош су били повод Мухамедово! предики о судбини. Међу њима главни 1е — велцкн по-