Пастир

566

у основу источних религша: слобода иличност тамо немаГу места. Хер мистицнзам одвлачи човека од дегствителног живота и баца га у наруче Безконачног Бића, у ком личност његова изчезава. У Грчко! и у Риму ми видимо друго нешто; овде влада чуство величанствености људске: и сами богови нису што друго до људи, и узвишавагу достоганство природе људске. Но Грчко-Римска образованост узвиси човека до тога, да он изгуби свако чус/гво божанствености. Али човек нше никад тако близу сво1е пропасти, као онда, кад у безумно! охолости свомн почне сматрати себе за Бога. У то време. кад се тави Исус Христос на земљу, незнабожачки свет беше страшно покварен, труо у свима свошм члановима. Род човечански обоготвораваше себе у лицу свогих царева; но признавати људе за богове, то значи — бити без вере , а човек Ге без вере — мртав. Таквим начином Исток уништи личност човекову, прогута Ге у Богу. А незнабоштво на западу сврши с тим, што коначно у пропасти себе у бездну своге охолости. Спасење човечанства захтеваше, да се човек подигне од своге пропасти, да се придружн Богу али да се не слте с њим. И Исток и Запад заблудише у путовима са свим противопожним. До душе, у основу ове две образованости бегаху Гелементи истински; но уместо тога, да их развта1у посебним начином, требало их Ге само иомирити. ФилосоФТа учини сво1 покушаГ у томе, но мало , или готово ни мало не учини успеха. Какав Ге одношаг суштаства опсолутног к суштаствима индувидуалним? Свака ФилосоФТа и свака религта мора да да одговор на ту проблему. Одовуд излази не само метаФизика и теологта, већ и морал и нолитика. Ако Ге одговор лажан, то КраГ свега тога мора бити паите1зам са свима његовим жалосним посљедицама. Но одговор мора бити лажан како посебна личност изчезава у бићу свеопштем или биће свеоп-