Пастир

577

ћанима и ооветом за Чивуте, — закопа1у ташо уземљу у подноаау горе Голготе крст Христов за1едно са она два крста разбошикових. При овом брижљиво ирикупе н закопагу у земљу и она мала оруђа и знаке коГа су употребљена око крсних мука Спаеитељевих, као н. пр: клинчиће трнови венац, надпис и све остало. Први Хришћани непрестано беху у тузи и опасности: њих без одмора тераше и гонише нашре Чивути, а затим и незнабошци. Дуго страдаше они под тешкнм гармом неверника; крв њихова пролнвала се по свима градовима тадашње римске имнерше; но ова крв као да Ге била семе из кога су изницали стотинама други Хришћана, кош су готови били на нова страдања, на нове муке за веру. Први Хришћани иохођаху с особитом радошћу сва она места, кога беху освештана животом, страдањем и славом Христа Спаситеља. Они долазаху к њима на поклоњење и на богомољу; на њима добиваху нову снагу у трпљењу и нади ; поштоваху их као светињу, и љубљаху као драгоцени аманет њиховога спасења. Незнабошци, да би одузели хришћанима и ову Гедину утеху, подигну — за време царовања римскога императора АндриГана, Гавног неиртатеља Хришћанства, (около 120 год. по рођ. Хр.) на овим хришћанским местима незнабошке храмове. Тако на пр. између осталих, норед Голготе и на Голготи начињен 1 е био насип; на њему Ге подигнуто било Капихце*) и постављен Идол Венери. Дуго, готово око двеста година, — узвишаваху се ови идоли на овим светим местима хришћанским; но сиоменици истинитог Бога нису могли да пропадну под ногама лажних богова. Кад постаде царем римске имперте Константин велики, то гонење Хришћана прекрати се и настаде време да се идоли разруше и обнове света места. Константин великн био 1 е син Констанцта Хлора. помоћникау управи нмнератора Днжлитшана. Они су управљали *) Идолопоклоничка црква.