Пастир

579

Рим, Константин постави на пшаци Рима крст, као знамење иобеде над неприГатељем, и свечано обГави себе заштитником Хришћанства. А доцнше, кад помоћу тог истог хришћанског знака одржа победу и над другим непрматељима Хришћанства — ћесаром ЛЈициншем и постаде само државним царем, то шш с већом слободом и вољом иоче да чини добра Хришћанима. Он прогласи хришћанску веру за госнодствугућу у империш ; новрати Хришћанима све цркве, коГе су им непршатељи позатварали и сво нмање, коге су им за време гонења поодузимали; ослободи од данка служитеље олтара господња; подиже хришћанске школе; заиоведи свима да строго светкугу хришћанске празнике; посаветуге и усмено и писмено незнабошце да се обрате у веру Христову, и настављагући да се утишаГу распре међу Хришћанима гедне и друге секте, сазивао 1 е вселенске саборе, нештедећи на 'то ни труда ни новаца. Но тако, као што 1 е у ово време прсстолни град Рим напуњен био незнабоштвом и незнабошким споменицима, кош су грдно сметали распрострањењу вере Христове: то Кон' стантин науми да пренесе свогу столицу у Цариград. На развалинама те старе трговачке вароши, кога се онда звала Византша, основа Константин нову хришћанску столицу своге империГе. У њо! он подиже ве.:ичанствена здања, међу ко1 има су блистали и храмови хришћански. Константин назове ту варош „новим Римом“ а иарод отпочне Ге звати „Константинопољем,“ т. 1. Константиновом вароши, или Цариградом, т. I. царским градом , коге назвање траге и сада. Одавде, као из нове столице своје, Константин обрати нарочиту пажњу на свету земљу палестинску, коГа 1е тако много богата разним догађашма из земаљског живота Исусовог и од ко!е ге произашло спасење целом светЈ г . Он замоли благочестиву ма1ку свогу , царићу Хелену, да отиде у та света места , да нађе там часни крст Исусов и да по-