Пастир

624

и 3. одржавати добро сагласше и мирољубивост међу другарима у каравану. При наступању каравана у округ (шериФет) Меке, хаџте скида1у са себе цело одело и облаче Ирам (одело хаџша). Он састош се из два парчета памучне или вунене матерше, но никако свилене; Гедним парчетом обмотава се горња чест ногу, а другим горња чест трупа) но тако, да десна рука буде слободна. Глава остаге непокривена, само старци и слаби здрављем могу олако њу покривати, и то ако дагу богату милостињу; остале нак хаџте могу носити амрел ради заштите главе од сунца, а сиромаси за ову цељ употребљава1у парче, откинуто од Ирама. Обућу носити дозвољава се, а имено сандалте или тш обичнте Гементе. Обукав се у тако жалосно одело, хаџта добит име Аљ-Морем. Он 1 е дужан носити Ирам, докле год несврши хаџтлук и немотрећи ни на како време, дужан Ге колико 1е могуће мање да говори, да се уздржава од сваког насиља, распри и свађа, дужан 1е штедити живот животних, па и насекомих, кога често муче његово тело у жарко годишње време, и само од злих паса, скорпиона и грабљивих тица може се бранити. Посљедња обвезаност онога, кот носи Ирам, састот се у том, што он неможе сећи косу и нокте, докле год несврши хаџтлук. Ирам ге женска дугачка хаљина, ко1а омотава цело тело од главе до пете и сакрива сво лице, па и очи и нрсте на рукама. Приспев у Меку, хаџта оставља свог пртљаг у првом дућану кот му буде на путу, без икаквог уговора са домаћином, узима вођу (Мотовефа) и иде управо к ћаби. Сви ови чудповати оиреди хаџшлука састохе се из четири церемонше: 1. у двору ћаие — тако названи товаф или оиилазење , 2. шетња по улици Меке, 3. лосвћење варошице Омра и 4. путовање на гору Арафат. 1. Улазећи у двор ћабе кроз врага коГа се зову врата поздрава (баб-ељ-Салам), хаџта чини четири покдона два (дриката) са произношењем молитве, потом, дошав к самом храму, ца ново чини четири поклона пред црним каменом, кот Ге