Пастир

616

нашим отачаственим црквама, оре се благодарне несме, коге узноси Господу Богу љубав народа ерпског, да му дуго и срећно поживи младог кнеза. Хиљадама побожних мисли лете Творцу за дуг живот овог љубимца народњег, — хиљадама моле Господа да га оснажи и укрепи, па да може сабљом Милошевом ирокрчити кинт нераскрпене путе Српству, хиљадама се моле, да оличи у н>ему г мудрост и челичан карактер Михаилов, па да Србига под његовом владом пође правцем, претцима његовим назначеног мети. — Па Гошт колико хиљада браће наше, притиснуте туђином у свопн рођеноГ земљи, смерно подиже очи своге к’ небу, у самоћи излива побожна чуства пред Богом за дуг и срећан живот онога, кога претци, свогом одважношћу и ностоГанством, свогом љубављу к’ народу, свошм пожртвовањем у сваком случалу где Ге срећа народа изискивала, стекоше велике и с1аше заслуге, обесмртише имена своГа у народу српском имаше уверења и поуздања, даће Српство под владом Обреновића раскинути ланце косовске, сбацити ропски Гарам туђински па чврстим и темељним радом свошм наскоро постати велики и достоГан члан елропских породица. — Овако се данас моле, овако мисле и желе милугуни Срба; гер Ге свуда буГно узаврела љубав к слободи, љубав уГединењу Српства, а на ово светилиште слободе српске, Србин жели и нада се да ће га новести, потомак таковског гунака, синовац великог Михаила. Српство се нада и жели данас своме младом Кнезу, да крунише главу слашом круном Душанове славе. Земљо српска, ко1а одгаш у недрима свошм врле браниоце светиње твоГе, слободе огњишта твога, коГа одгаш Душана, Обилића, — Милоша и Михаила, одгаш и ово чедо наде у сгашу будућност српску твошм материнском љубављу, напош га материнским млеком свето хранити слободу, ову светињу и достоганство твоге, да с’ поносом стош међ осталим европским народима. А ти Господе Боже, кош си благоволио да се на да-