Пастир

617

нашњи дан роди, иаш светли Гооподар и киез Милан Обреновић IV. — услиша! срдачне молитве, испуни жеље мили1уна Срба, благослови помазаника твога, дугим животом, срећом и наиретком, разви и оГачаг млађану снагу Његову, да у цвету младости Његове процвета срећа, развте се и распространи држава српска. — Амин.

Слобода хришћанска. (Продужеље.) У старом свету свуда цароваше не1едничост. Сваки народ гледаше на се као на племе Богом изабрано. На Истоку где владаше теократтски дух, одведоше ово поделење , ову не1еднакост, чак до прве причине, до Творца света: само Гедна привилегирина каста, могла 1 е се у строгом смислу, користити правима човека; а друге касте и људи са стране сматрани су више или мање, као нечиста створења. У западном свету опозициГа беше узела характер вшне нолитички. Грци ирезираху варваре и сматраху, да су само они рођени, да по сили своге умне преваге, напишу целом светЈ законе. Римљани ван Рима виђаху само Гедне неириГатеље. Негеднакост ова продре и у међународне одноша1е. У држави она се Гави у наГцрњог Форми — у ропству. Па и слободне личности одбациваху ту Геднакост: патрициге сматраше себе да Ге сасвим од ДЈ>угога сош, него што ге нлебег; богаташ газаше сиромашка, бедност напуњаваше шааце робовима. И у само 1 иородицн. где љубав мора бити принцииом Геднакости, груба сила — оличена у мушкињу, — заваљиваше жену и децу у такво стање, коге се готово ничим не разликоваше од ропства. Но код овако распрострањене неГеднакости , да ли фило соФига имађаше идегу о бољем свету? Напротив, она свеопшти Факт обрати управо,- из негеднакости начини природан закон. Ариетотело изриком узакоњава јтпство . Платон нот-