Пастир

618

момаже мисао о поделењу рода људоког на Грке и варваре од когих гедни ее рађа1у зато, да заповедагу, а други зато, да слушагу. И доцнига философигн мирисаше тим истим духом. Чинило се да 1е неГецнакост неизлечима. Исус Христос долази да понови свет. Он проповеда наравствено — религшозну Геднакост ; он Ге искупитељ целог човечанског рода. Код оваквог учења пада свака преграда међу народима и међу личностима. Човечанство ствара из себе Гедно тело. „ Јер као што 1е т1ело Гедно и уде има многе, а сви уди хеднога тГела , премда су многи , Гедно су пело: тако и Христос. Јер хединим Духом ми се сви крстисмо у Гедно тГело , вили Јевреш , или Грци, и ли ровови, или сами свош ; и сви се Iединим Духом напошсмо. и (1. Кор. XII. 12. 18.) Но да се пренесе догмат наравствено -— религшозне Геднакости у друштвени и државни живот народа, да се распространи братство суграђанина на сваког човека, сакруши ропство и сужанство, замени принцип грубе силе и негеднакости са принципом узаГамне љубави, уважења и права — нужан беше преогроман рад, нужни беГаху 18 векова унутрашње и спољашње борбе, државних револуцша, друштвених измена а често и крвавих ратова. .. Да би се одржала та Геднакост , нужно беше ире од свега подићи пред друштвеним мнењем оне Гадне класе, над кошма лежаше стара неГеднакост, унижење: „народх сеи, иже не кћств здкона, проклдти са'тк,“ говораху охоли Фарисеш указуГући на масу народа. Па зато се Исус Христос нарочито и обраћа овима, коге великаши и богаташи презираху и иенавиђаху: к сиротињи, грешницима, митарима, женскињама и негакоГ деци. Кад ученици његови пођоше да разносе по свету Геванђеље, то се незнабошци удивише и саблазнише, гледагући како се они опходе и ступаГу у дружбу с онаквим људма, коге охолост философски беше осудила на свагдашње грубо — материГално суштаствовање. „Ви одгоните од себе мудраце, — пребацуГе Цељс хришћанским