Пастир

621

српску, кога по свом ориђиналпом нстортском развићу, заслужу1е да и особито место заузме у српског историш. Почећемо нашре с њеног политичког живота. Босна, као што се и из исторте зна, била Ге некада српска жупанта и у свему ге зависила од Србте. Она се нн учему нте одликовала од последње; била Ге насељена Гедним истим племеном — словенским; имала ге гедне исте обичаге и традициГе с њим, и била ге у Гедно исто време са Србишм просвећена и науком хришћанском; — дакле по свему, она Ге тесно скопчана била са Србтом, па можда шш тешње него и Хлум. Травунта, Неретва и Дукља. Костадин Порфиродни, набрајагући области српске, нигде не спомиње о Босни, подразумева1ући и њу под општим именом Србта, иодобно Мачви и Симбериш. Затим Босна се неколико пута делила од Србте и живела свошм особитим — оделитим политичким и црквеним животом; признавала 1е з 7 1едно време и власт маџарских краљева над собом, док Ге нагпосле Турци не покорише, у чихим се рукама она и дан дани налази. — Таква 1е укратко политичка исторта Босне. До друге половине XII. века, ми готово ништа незнамо о унутрашњем стању цркве босанске; шта вишн ми и то незнамо, дали 1е она до тог времена била православна или католичка. У осталом, узимагући за сад као истортски Факт, да ге она до XII. в. бнла православна . ми ћемо се постарати, да на основу неких дата онишемо укратко унутрашњи живот цркве босанеке и да обтснимо, колико се узмогне и осталу судбину њену, до установлења иатртаршства у Србиш и њеног коначког подчинења српског цркви. Неуспевши да се одма развте и утврди изнутра, црква босанска у самом почетку осуђена 1е била на вечиту борбу с противницима, копг су ге непрестано кињили и поткопавали њено унутрашње 1 единство. Из нагпре папски легати и попови, а за овима Богомили тако су 1ако насртали на њу,