Пастир

657

И тако, писац Н. нађе, да риторика, логика и психологша нису никакви предмети и да би их требало одавно избацити из богословиге, као предмете по све шкодљиве, но што ово до сад ни!е учињено, то се има вели, благодарити наГвишог духовно! власти, кога тиме има намеру да с овим предметима мути мозак богословима, да их вршља тако неколико година док оглупе, па да после не падагу у Герес и непретреса1у њихова п великодосто1анства. и Но кад писац тога чланка нађе да су то предмети ништавни и да би их требало избацити из богословше. зашто непоказа са чим би их требало заменити? Зар он незна (или неће да зна) да се такви учебни предмети предаГу у свима духовним заводима по целоме свету, па не само V духовним , већ и у световним, неискључаваГући у овом не саме германске и у опште западње боље универзитете? 0 Риторици могло би се 1ош рећи и соптга и рго! но што се тнче логике и психолоппе, а нарочито ове последње, — ми заиета мислимо да Ге она свештенику Гедна од нашречих наука у животу. Свештеник се спрема да буде врач душа људских. А може ли он лечити душе људске незнаГући главних и основних закона човечиге душе. њене покрете, њене тежње, многоразличне поГаве? А све ово би л’ могао он знати и изучити неучивши психолођту... Друга 1е ствар да Ге овде реч о начину предавања. На рачун тога могло би се викати колико Ге год угодно и ми неби о том прозборили ни речи, само ако би нам писац Н. дао на то разумне разлоге. Но и у таквом случаГу, ми оиет неби допустили дн те за то крива наша нагвиша духовна власт; 1ер она се о том бринула а брине се и сада колико Ге у стању Она Ге знала да за напредак 1едног научног завода, поред добре воље и наклоности њене, нужно ге гош имати матерталних среетава и известан броГ људи кош би и хтели и могли заузимати доетошо место на катедри у богоеловиш. М она и! радила н за гсдно н за друго. У првом нте имала ус-