Пастир

659

писац, али што Ге к>ш у сво 1 духовни завод шне увела, 1 едини Ге узрок, што се од те исторте налази само гедна стара историГа, а средња и нова Гош нису готове. Па би узимаГући опу Гедну чест, морала онет оставити у богословиш две части Смарагдове исторше, а ово неби било ни практично, ни логично. Почекагте, непознати пишче, док та историГа Бошковића буде готова у све три части, па ако се она не прими за учебник у богословиш, онда изричите свог суд и кривите нашу наГвишу духовну власт кога хе за то надлежна. Но наш непознати лисац не задовољава се свмо са тим. Он иде и црни шш даље нашу нагвишу духовну власт. „У богословиш, вели он, натрпано Ге тако много ђака у сваког соби, да се ни нзгмање не узимље у обзир, да Ге то одвећ штетно ио здравље ђака... А у тим собама ђубрета до колена(?) Служитељи собе не чисте, а ректора се то слабо тиче— Да, тако Ге то! али они кош су позвани да се брину о ђацима, слабо обраћаГу пажњу на то. Шта се то њих тиче? Њима Ге лепо: седе на диби и кадиФИ, облаче се у свилене хаљине, возе се на бесним хатовима у позлаћеним хинтовима (?) имагу чиме да угоде своаг изученом трбуху, занимагу се екзециром на огледалу, а овамо богослови макар сви пропали и морално и физично.“ Ми нисмо против тога, да се све ране изнесу на видик и иотраже лекови; али смо страшно против тога, што се од мале бољетице граде смртне ране, што се чивуљица издаге за чир, грозница — за врућицу. Има свуда нереда и оскудице па и у нашим духовним заводима. Лако се догађа да по кадкад и остане у богоеловиш соба не почишћена, да овде онде има и по 10—12 ђака у Гедног соби; но да би било ђубрета до колена, н такав страшан загушљиви ваздух као што непознати нисац уображава, то нам шпе познато, па и ако смо скоро сваки дан у додиру са тим заводом. А што Ге онако много ученика по собама, томе 1е