Пастир

647

Гди оу калуђери, ту мораГу бити и манастири, будући 1едно без другога ниГе могуће себи ни представити. Оваквих уточншта калуђерских, било ге и у Босни, само што су се они онамо звали не општим њиним именом „манастири/* већ просто домови (сата с!е РаЂагеш), као што то доказуГе и Гедан писмени докуменат Дубровничке општине (у споменицима Пуцића св. I. стр. V.). Хедан из њих као да Ге посто1ао у 1415. г. у Вучибожанима негди око Сутоске (?), у ком Ге сарањено било те исте године тело знаменитог во1воде Павла Клешића. Да ли Ге и женских манастира било у Босни, о томе се неможе ништа поуздано казати. ОсниваГући се на нека приватна казивања, може се мислити да их Ге доста било; но ти полу-докази, кошх и онако млого има у цркв. истор. Босанскоц немогу се узети као веран исторички Факт, усљед чега ми се и неможемо упуштати у даља разлагања о тог ствари. Из досада реченог види се, да се у цркви босанског здраво рано увукао т}ђ елеменат, а нарочито богомилска Герес, коГа Ге, као што нам Ге већ нознато и створила анархиГу у њог. Зато Ге необходно нужно решити ова два питања 1., какав Ге и колики Ге био таГ утица! богомиљске 1ереси у цркви босанскоГ и 2., Ге ли сва она иогчињена била том упливу или само неки део њен. ? До XIII. в. учење цркве босанске у главноме било 1е правословно. 1203. године у њог се већ налази погдешто из боеанеке Гереси, коГа Ге од тог доба све више расла, док на последак ниГе саевим пореметила и унутрашње Гединство у њох. Особито Ге велики био утица! 1ереси у XIII. в., кад су на нрестолу босанском седели Кулиновићи. ИмаГући у свошм румама калуђере (крвстнне) босанске, богомиљски учитељи помоћу њиноз 1 тако се осиле, да им ни њнни натећи ненри!атељи — папски легати и нопови — нису могли ништа наудити. Овако брзо распростирање богомиљске Гереси у Босни, обГасњава се Гош и тиме, што су се и млоги влада-