Пастир

672

друге стране, колико се разруши правосланних храмова. иротера и љуто казни енископа и других верних синова, Гедне магке цркве!!. Овде нема ни сењке од оне слободе мисли, од оног поверљивог удубљења ума у таше божго слова , о кошма говори апостол: „преобразугте се обновљењсм ума вашега, да би сте могли кушати, коге Ге добра и угодна и савршена воља божша;... мислити у смерносги, као што ге коме Бог уделио меру вере. (К Рим. XII. 1. 3.) „Да Бог Госиода нашег Исуса Христа, даде вам Духа премудрости и откривења да га познате,.. да би сте могли видети коГа ге.. и каква Ге изобилна величина силе његове.“ и пр. (Ефес. I. 17. 19.) Под страхом еаборског аукторитета — с гедне стране, а под безусловним деспотизмом световне власти — с друге стране, сваки едободан ми лилац ризиковао ге или да потпадне под анатему по примеру Оригена, Тертултана, Тацшана, или да трули у рудокопњама и изгнању, по примеру Танасига великог и многих других исповедника вере. С прекраћењем васионских сабора на истоку, готово се сасвим прекрати развиће богословских наука. Определење сабора, збуни некако и оиаса са свих страна богословству1ући ум и он леже под овом стегом да би избегао претње и анатеме. Ми не говоримо о том, да ли се треба жалити на ту невољу или благодарити оцима цркве, кош нас оградише од жалосних сумничења и слободњачења: може бити да у области мислн, као и на широком путу живота ускдА врдтл ведг>тг кг животг кћчнии, а слободно-произвољни широкУи пг{тк-К2 плгг(кг(. Ми нросто и без сваких извода разгледамо историгско развиће идеге хришћанске слободе. (Наставпће се.) Историчкн преглед српске цркве. ‘ (Од С. Н ћа) XIV. (Наставак.) Прва половина четрнаГестог века била Ге наГславнше доба за српеку државу. Срби!а у то време била Ге прва