Пастир

676

Но између других предрасуда, ко1е нае тако иримамљу1у и задобивагу, и коГе се иоред тога тешко истребљугу, ирзо место заузимљу нредрасуде односно одене самог разума. Кад у ове падне човек, тешко га ге излечити. Од иредрасуда ван разума, може да излечи разум; но од предрасуда, коге се тичу самог разума, — ко ће да излечи? НиГе ласно лечити себе самог. К брогу последњега рода предрасуда, спада и онаг лажни ноглед разума на самога себе, по коме он држи, да вера никако не одговара његово! природи, достоганству и позиву, да она насрће на његова законита права, од кошх се он мора одрећи, ако хоће да дође у дружбу са њом, и кога он, тобож, неможе да сачува осем да се одвош од ње. Но да ли 1 е то тако? Да ли одиста вера неможе друговати с разумом? Да ли насрће на његова права, смета његовом полету, његовом развићу ? Разум познаге истине. Но почем се све истине не налазе у Геднаком одношагу према њему, то их он непознаге гедним и истим начином, већ различним. Има истина коГе су саме по себи очевидне и несумљиве — као што су н. пр. аксјоме; њихову очевидност, њихову тачност види, тако рећи, опииава разум сам собом. без икаквог посредовања; — то су истине разума. Има и других истина, коГе су готово тако исто очевидне разуму као и ове прве, но кошх очевидност зависи од услова других истина: До њихове очевидности разум долази путем аназизе, доказивања, — но опет зато с ам собом ослањаГући се Гединствено на своге знање, на своге истраживање и проналазење. Ово су такође истине разума. Има шш истина, коге се неби подале самом разуму, кад му неби други напоменули о њима, но у коге он — кад му их други иокаже — убеђуге се оним истим начином, као и у пређвгпњим истинама. — непосредно, сам собом. И ово су шш истине разума.