Пастир

680

век као суштаство слободно-разухчно и наравтсвено? Доказивати, као што неки мисле, да 1е цељ човека, као сушта ■ ства слободно-разумног, у процесу мишљења и дегствовања у размени погава разума и воље — значило бп ни нахмање нерешавати питање, него га само у Форми измењавати. Решавати таквим начином питање, то Ге све Гедно, што и одговарати овако : цељ слободно-разумног суштаства састош се у том, да буде слободно разумно. Но нита се: каква Ге цељ процеса мишлења и деГствовања, те непрекидне размене поГава умног и делателног живота? Живот духоваи?! Но каква Ге, да за питамо даље, цељ тог самог живота ?! и т. д. и т. д. Неспорна Ге истина, да се цељ и узрок находе свагда у самом унутрашњем одношаГу и строгом споразумљењу између себе. Цељ Ге тамо — гди Ге и узрок. Какав ге узрок онаква 1е и цељ. — А гди Ге узрок живота људског? Родитељи. Но гди Ге узрок њиног живота? У животу. А гди Ге узрок самог живота? Разум неможе да се успокош на другим узроцима, или боље рећи, условима, од кошх свако узето засебно или све уГедно, ниГе у стању да да безусловног узрока, — док не призна апсолутног врховног виновника свега сугатаствугућег. Ту Ге узрок човека, — ту Ге и цељ његова! Узрок 1е безконачан, и цељ Ге безконачна, — цељ, когог 1е дужан човек непрестано да тежи, и коГа се неможе достићи у гедном опредељеном периоду времена, као н. нр. у течаГу овог кратковременог живота, него се може достићи целим човештвом у продужењу целе вечности. Да ли имаГу људи сазнање о овог безконачног цељи ? ИмаГу безсумње. Она 1е тако о ште за њих, као што Ге опште убеђење да имаГу разум и слободу воље, наравствену цену и значаГ. Наравно да свакн утолико сазнаГе да има у њему идеал тог бесконачног савршенства, уколико 1е развито у њему чуство нараствено; Гер у ком 1е ово чуство слабо развигено, таГ слабо н осећа та! идеал у себи, као и напротив у ком Ге наравствено чуство и у опште сва духовна