Пастир

681

страна живота правилно и довољно развита, у томе 1е и сазнање тога идеала веома дубоко и живо. Шта гони човека с развитим наравственим чуством, да иепрестано и неуморно тежи к наравственом савршенству, негледећи на еве и нагвеће препреке коГе га на том путу сретаГу, па ни на то, што Ге таГ пут готово свагда пут наГтежега крста, иут оскудице и туге, — шта, ако не сазнањв бесконачног идеала, кога он види унапред, и у достижењу кога находи се сво савршенетво и благо човека? Шта лобуђуге људе, да за љубав доброчинства жртвугу све земаљске интересе а _ често и сам живот. — ако не увеђење . да смрт не само непресеца та! њихов наравствеии пут, но шта више, да их уздиже на пут бољи и еавршениш, да их она не само неодваГа од тог наравствено бесконачног идеала , но шта више, да их Гош боље к њему приближава? Шта покреће човештво на путу његовог наравственог развића и непрестане тежње к савршенству? Сви виде и сви признаГу да човештво иде непрестано унапред, да непрестано тежи к савршенству. Но гди 1 е цељ, ка кокл оно иде? Овде на земљи? Но у таквом случаГу оно би морало скоро да Ге достигне и да заустави своГе идење унапред! Гди ге таг идеал, коме оно тежи? Овде на земљи? Но у таком случагу морале би екоро да се задовоље тежње људске и да се успоко!е. Но куда оно иде ако не к Богу, кад се ни начем земаљском и временом не може сасвим да заустави ? к чему тежи, к чему се оно тако вуче, ако не ка наГвишем благу, изгледагући да у њему нађе спокогство и потиуно удовлетворење свошм тежњама? Ако ко стане на онаГ неправилан ноглед, да 1е идеал човештва овде на земљи и одбаци веру у свет натприродни, онда ничим на свету неће моћи да обгасни те унутрашиве тежње и начела, коГе иокрећу човештво, таГ суштаетвугући поредак ствари, нарочито поредак наравствени, кош носи у себи све оно, што Ге наглепше и нагсавршениГе у животу људства. Тада