Пастир

682

он неће моћи да обгасни ни ту непрекидну борбу добра са злом, у К010Г врло иесто ово последње триумФуГе над првим но при пуноГ нади да ће се искоренити ово последње и уздићи оно прво. Но рећи ће ко: наши иотомци достигну ће то овде на земљи? Но нека 1е и тако! Али шта Ге нз тога за нас, и за оне, кош су живили пре нае ? Оћемо ли ми и они, кош живише пре нас, битн са тим подмирени? И чим би у таком случају обГаснили то ошнте уверење , да ће се доброчинство потпуно наградити, кад међутим на земљи непрестано нас пресретаГу примери: Да доброчинци трпе муке п патње, а људи порочни благугу и уживаГу многа задовољства ? Но одговориће: „ко раниге или доцниГе, у човештву идега справедљивости развиће се до тога, да ће сваки по свошг заслузи добити оно, што му сљеду1е.‘‘ Но да ли Ге то могуће ? И ако Ге у могућности: то са шта су крива прошла поколења, кога неуживаше та преимућства, имагући права нв њих? Са чим би се обгаснила она свеопшта тежња к блаженству, она жеља достићи га, као и оно, што за овим теже не само они, коги ннгде ништа немагу, већ и они, кош се наслађавагу свима земаљским благима? Или ће се неко заузети да доказуге да су тежње свигу људи — варљиве, да нема пред њима тог предмета и цељи, коги би одговарао њиховим стремљењима , и да се по овоме сви људи вараГу. Но како Ге то могло иепасти, да се он Гедан невара? Ако нема истине код свеопштег разума, може л’ бити да се находи у разуму посебном? И зар ниГе паметниГе одобрити да се он Гедан вара, а да Ге на страни свшу истина, — да свеопште тежње к бесконачном нису лажне — и да по овоме има заиста предмет, да има и права цељ коГа њима одговара, да има идеал безконачан, коги стоГи више земље, више услова ово-временог живота? II тако идеал безконачног савршенетва коги стоГи више свега земаљског и временог — Гесте цељ човека! А како