Пастир

665

тако говорити прави Хришћанин?.. Зар може.. кад му поред еопственог искуства говори шш 1 асно и сдово божи1е, да у човеку „глаголетх лнгглх“ (Зах. I. 9. 13. 14.) Обазри се око себе, Хришћанине, и погледац какве беде и невоље предстоГе ти на сваком кораку! Одозго суд, одоздо ад, а у срцу страсти. И очи и руке твоГе често иду против тебе, саблажњаваГу те. Ти хоћеш Гедно, а чуства повуку на друго: у теби самом ти видиш други неки закон, кош пркоси закону ума твога. И нагмања травка, и наГмања животиња, кадра 1е по кадкад да уништи твоГе биће, да те растави од милог и драгог, да те укдони пре времена с овога становништа твога. И зар невидимо у свакоме дану у свакоме сахату, како коса смрти облеће и око нас и коси свакидашње из средине нагае спремно и неспремно, богато и сиротно, старо и неГако ? Па шта те Ге , о Хришћанине, спасавало и сачувало више пута од свега овог, и то баш онда, кад по излледу ти ниси могао ни мислити о свом избављену? Шта Ге одвратило твоГу мисао, твоГу жељу, од рђавих и несрећних иредузећа, због когих би могло да иропадне твоГе име, тво1 значаГ у друштву, па и вечно твоГе спасење ? Зар ниге то био твоГ анђео хранитељ, кош те 1е у за стопце пратио, чувао и иредохрањавао ? Но ти Гош сумњаш, ти хоћеш бољих доказа? Ако 1е тако, то да! да се обратимо к прошлости, к божанствено! и свето! нсториш. Тови1а лишио се беше вида и ничим немогаше излечити болест ову. Излечи га чудним начином анђео небески. Ј ) Измаило умираше од жеђи у иустињи, но анђео прнтрча му у помоћ и угаси жеђ његову. 1 2 ) Данило скапаваше од глади у пећини лавовскоГ; но анђео с неба донесе му храпе и утиша глад његову. 3 ) Иот погинуо би у време истребљења безбожних градова Содома и Гомора, да га ан1) Тов. 1. 2. 2) Бит. 21. 18. 3) Данил 14. 31,-37.