Пастир

700

Вера н разут. (По Силвестру.) (Свршетак.) Но да ли ге свет натприродни тако утекао испод разума, људског, да онништаверно ниГе кадар рећи о њему? Неки тако и мисле а на том основу, што држе, да Ге дело разума занимати се само 1 едном стварношћу, ко]'а се даге подвргнути опиту. Но занима1ући се деГствителношћу, кога се даГе подвести под опит, зар се неможе у исто време разум да узвиси к де1ствителности иевидљиво1 и да по првоц определи и последњу ? Може, али не сасвим, но одчести; а доћи до таквог знања до каквога он има потребу и какво му ге неопходно да зна, нте могуће без помоћи. А има ли за ово какав други пут, кошм се то може достићи? Наравно да има? Овде Ге могућан Гедини пут, и то онаГ исти, кош помаже разуму у познавању истина природних, недоступних за њега при Гедном способу непосредног нознавања, —■ то Ге путпознавања посредног, средством других, средством речи, науке. Када наш разум ни1е толикогак, да би сам собом могао да позна истине а да му се непомаже са стране, или кад би и саме истине (макар и природног поретка) биле такве, да се он сам неби могао да увери о њима, — тад се ми обично обраћамо к другима и питамо; нас уче у томе други, коги знагу то, што ми незнамо, кош су имали случаг да се сами увере у оном у чему се ми неможемо непосредно да уверимо; ми их слушамо, веруГемо им, ако су достогни веровања, и таким начином преко других добивамо познавање чуственаго света, коге сами собом неби могли набавити. Па по чему овим истим начином неби могао разум доћи до познавања иредмета и натприродних ? Он може бити научен речГу других лица, коГа заслужугу новерења , њему могу да кажу други о том свету, шта знаГу и шта он незна. Но како ће и на кош начин ? 0 предметима видљивог света могу нам казати људи, гер су се они или сами уверили у