Пастир

688

сказано, да ће велики посланик божиш доћи онда, кад Худешма стану управљати вође, кош неће бити од колена Худина. - И ево - Худеш већ беху под влашћу туђег цара Идумеанина. Иреко пророка Данила Господ им Ге Гавио, да ће доћи Спаситељ, кад протеку 70-сет седмина. И ево седмине Данилове већ се свршаваху.. „Камо Месша, камо Избавитељ и Спаситељ рода људског,“? чуГаше се на све стране ондашњега света, кош с нестрплењем изгледаше, да си ће Господ већ да их удостои свогег посећења! Изгледање ово сазрело беше до тога, да они беху готови да приме за Месту скоро сваког оног, кош беше мало чувениш, или се нечим особитим одликоваше међу људма.. Молитва за долазак Спаситеља чинила се скоро у сваком дому благочестивог ЕвреХа. Старцу Симеону, на пламену молитву његову беше обећао Дух свети, да неће ире умрети, док невиди очима свотма тога Спаситеља. До душе, незнабошцима не даваше Господ писаног свог откровења, нити им наспомињаше обећање о Спаситељу: у њих небеше ни писаног закона, ни пророка. Хош за време Аврама Господ их остави самима себи, допусти им нек чине све, што нађу за сходно, — допусти, да остану у незнању и незнабоштву. Но он се сакри од њих не зато, да они нропадну без помоћи његове, већ зато, да их дотера да признаду своГу слабост, да познаду — како неће бити кадри сами себе да спасу, те да тако и они иринуђени буду , да потраже Бога, кога оставише, и поишту милости његове, когу пре неумеше ценити... И заиста путем ФилосоФиГе , кошм они ласкаше себи наћи истиву, они нађоше само то, даге све оно, у шта они вероваху, лажно и сумњиво, и да сопственим свошм умом шпе могуће доћи до познања Бога. „Ми знамо само толико, што ништа незнамо, говораху они шнзад, и веругемо, да ништа нас неможе извести из ове таме и заблуде, ни зауставити ово зло, коге се код нас распрострло, — ако недође какво лице с неба, те да васкрсне