Пастир

732

био украс нике1ског сабора и заслужио, да га црква по праву назове правилом вере. П. Као апостол, коги ге гнао из скупа веруГућих лажне учитеље и хулитеље имена Христова, — св. Никола не трпљаше у кругу своГе пастве нзешжке и зле раденике, кош како виде колкд грАдг>фл остављагу овце своге и беже, већ по примеру великог Плстуренлчллнмкд X. Христа, изобличаваше љубављу свогом и саме заблудивше овце, беше кротак и спрам нагжешћих неприГатеља истине. Особита свогства и врлине његове беГаху милост и доврочикство. Тамо спасава он од тешкога ропства невољнике; овамо храни у време глади изнемогле; — там повраћа изгубљену дечицу неутешним маГкама свогим ; овамо избавља од срамотне смрти невино осуђене ; — там предупређуГе преступљења, на коГа често навлачи људе нужда и сиротиња , овамо крепи и изненадно награђуге ослабивше према вери чувство. Те тако Ге св. Никола поред иравила вере Гош и углед љубави према Богу и ближњима .... III. Но ко хоће да буде право оруђе љубави према Богу и ближгвему, таг мора нагпре да очисти срце своге од страсти. Свети Никола и у овом случагу да Ге нам правац поучавагући. Ма с коге стране да говоримо о уметности и воздржаншу, св. Нпкола наГбољи Ге учитељ умерености и воздржиниха. Хоћемо ли да сведемо ову добродетељ на круг потреба телесних, на одрнцање од задовољства чуствених, на немарност за блага земаљска? ова своГства сама собом поГављаГу се код нашега светитеља . Како мало мора бити земаљских потреба код сног, коги Ге проводио живот равно анђеоски?! Како далеко морагу бити чуствена задовољства код оног, коГи виГе знао друге насладе, осем милости и доброчинехва? Како слаби значаГ мора имати земаљско бо-