Пастир

760

епископи никако не беху изасланици православне цркве;да они одоше на римске црквене саборе само зато , што се морадоше покорити вољи императора; да он доби само од неколико њих концесиГе незаконе, и да чим се видеше у слободи, слаби енископи анатемисаше оно, што 1 е било од њих силом изнуђено: да црква православна небеше никад у поменутом црквеним саборима. Да ли би Пи1е IX. хтео, да султан силом пошље, на његов црквени сабор, неке еписконе? Да ли би он хтео, да ови епископи, кад буду већ у Риму, буду лишени Гестива донде, докле не би пристали да потпишу неке Формуле амФИбологичке, коте су но спољашности угодне римским заблудама? То 1 е било у ФлоренциГи, на поравнењу несрећног спомена, коге Пиге IX. усудио се да именуге, у писму православнима, и приште као Гедан црквени сабор, на коме Ге била васпостановљена старинска љував и мир ! Ако 1е поравнење Флоренци1ско тип идућег црквеног сабора, и ако се ту мора радити оним истим начином, на да се може иогавити зора с1аша и чиста заГедница, то Ге изглед ласкав и пртатан за нравославне епископе ; они ће без сумње благодарити папи на његовом тако влаговолителном осећању. Мистичке речи Пше IX. уздижу се до комике (нека нам се опрости за ова1 израз), кад он призива старе Оце и Докторе Истока, кош се смеше са небеских висина на покушавауућа усиљавања „да, се обнови и утврди за1едница са столицом апостолском, кога Ге центар свеопште истине и Гединства. и Ови Оци и ови Доктори нису познавали ова1 лепи центар; као што то сведоче њихова дела; што неуздржава Пта IX. да тврди, да, „за време њиховог земаљског живота, они су се старали да подрже ову заГедницу, свима њиховим силама, и њу снажити сваки дан све више и више са њиховим поучавањем и примерима.“ Кад би се читао њихов живот и њихова дела, неби се о том сумњало. Како дакле то Пте IX. тврди са толиком смелошћу ? Тер он нте