Пастир

7б6 Светитељи Кнрнл н Методше. Први словепскп учитељи п иочетак иросвете словеиске*) Већ 1е хиљаду година минуло одкако су Словени примили веру Христову, а с вером утедно добнли писмена и опште словенски — црквени, књижевни — Гезик, кош 1 е постао веза огромног словенског народа, што се кроз векове раскомадао на много племена. То се случило пред што ће да се одели западна црква од источне, када Ге оно папа Никола, користећи се удесном приликом, већ открио властољубиве намере римског патршарштва, да дочепа у сво1е руке врховну власт над свима црквама. У то Ге време Цариград заиста био цар свиту престоница на целом свету. Он 1 е већ претекао био свошм великољепним храмовима и луксузом престоницу римског цара, кога су сви европски народи продужили по вашадашњоГ на вици и данас сматрати за цара царева. Била те колевка ондашње просвете одакле су се знања, вештине и укуси рагаирили на све четири стране света. Па и сам Рим кош те постао полу - варварска варош, и кош 1е привидно зависио од Цариграда. црпео ге све што му оскудева из Цариграда. Но што Ге по натважниГе, Цариград ге био столица свега Хришћанства. Натпре Ге у Цариграду вера хришћанска постала владагућа за целу државу. У њему Ге у правом смислу Хришћанство и живило и иреродило се у то доба; у њему се зачеђавала и снажила борба, у опште противу старинских обичага и у почесности са Гересима, коге су Гедна за другом за пуних 500 г. потресале првобитну веронауку. *) Кад еам мом Гедном искреном при1атељу оповедпо да сам наумио да преводимсруског ово делце по упус-тву господина уредника „Пастира,“ примети ми да 1е та» истотник и сувуше исцрпљеи. Ха опет овако велим , кад те ово дело лане ноникло у рус.|;о1 књижевности, и кад гош нису ни руски књнжевнчци на чпето са исторпГом тнх аностола, то зар ми већ да их затуримо за леђа, а овамо признагемо да емо тек отпочели СВ01у књижевност? Преводчик.