Пастир

767

Велика блага за будућност, доноси собом жестока. борба, Гер она увек тешко напада на наравственост борећег се народа. Тако ти ге било и са Цариградом. После Хустинигана у ноловини VI. века — изчезне у Цариграду стара просвета, кшижевност и вештина. Све ти Ге стало па ћути, а међутим иод ћутањем буГала ге народска поношљивост. Запуштена хришћанска наука већ шпе могла показивати старог богаства мисли, живота, лепоте говора. Форма и спољашњост држаху се рад животарења. Са кра1њом поквареношћу државном исчиљила ге и мисао законите правице према власти и љубави ка отачаству. Царски престо постао Ге грабеж нрепреденим сплеткама, коме се ако успе, све покори без речи и красноречивост похита му на сусрет, да улепша и замота наГгнусшпа његова злочинства. Па и само нравославље триило 1е с малим цео век понижења и исмегавања, од туђинских династта. Победе над спољашњим непригатељима давно 1е већ отказало покварено грађанство и мислило се да 1е већ доживело иоследње своге дане. Мухамеданци с дана на дан, све милше нападаху од истока а незнабошци Словени од севера и запада. У то се време, у почетку IX. века сврши последња религиГозна борба — борба православља са иконоборством. Цариград нагеданпут као иза сна прену и осети своГу срамоту. У њему плане жеља да се учи, да зна, да мисли и да ради. Дочепа се старих писаца, лати се науке, ко1а беше остављена потомству у насљество и образуге коло учевних људи. Тежња за умним радом у Гедан мах обузме све гра^ане. Па и жене отпочну да уче и да пишу. Л>уди кош су на влади били, стану да потпомажу то нодузеће. Подигну и школе, оснуГе се академша НаГбоље се од свиГу учених људи тога вромена, нодухвати тога рада чувени ФотиГе, кош 1е доцнте патршар био, и кош Ге радио врло много на нашоГ цркзеноГ историш. ТаГ гентални човек, 1ош докде