Пастир

754

скинуто Ге проклетство (анатема) са српске цркве, когу 1 е ударио био нањ патртар цариградски, Гош за живота душановог и првог патри1ара српск. ХанићиГа, из узрока тог, што ге Душан без питања и дозволења његовог, основао с благословом архиГеп. охридског и натр. бугарског Симеуна, оделно и независно патртарштво српско. До 1376. г. грчка црква ниге имала готово никаквих блиских сноша1а са Србихом, нити хе опет хтела да призна српског патрихара за законитог Герара у цркви. Те године, патрихар српски у договору с кнезом Лнзаром, кош хе у оно време управљао Србихом, пошље у Цариград патрихару Вилотиху (Филотеху) калуђера свог Исаиху и шш неке, и замоли га да разреши српеку цркву од клетве и да скине анатему, а ухедно и да ступи у блиске сношахе са њом. На прозбу посланика патрихар цариградски пошље у Србиху свог пуномоћника и овах скине анатему, али под условом, да у српскох патрихаршиш не буде више од два митрополита (охридског и престоног) и да се патрихар српски у будуће потаисухе и зове: архтеиископ прве Густиитане и свог Илирика. По свох прилици на овох уступци српског патрихара и унињено хе помирење између патр. цариградског и српског. По одласку посланика из Србше, као што љетописац прича „ирестави се и други патрихар српски Сава (1376. г.) и престо светитељски на кратко време „упрдзненк вистк.“ Узрок овоме биле су свађе, кохе се изродише у то време међу српским архшерешма. После смрти Душана, као што хе већ познато, произишао хе коначни преврат. Насљедник Душана — непунољетни син његов — Урош, био хе под надзором и туторством матере и стрица му Вукашина, кош се више старао о себи и свом узвишењу, него о Србиш и њеном непунољетном владаоцу. Из узрокаовог, Урош нихе био у стању да сачува све оно, што му хе од оца остало. Он наскоро падне од руке убице — Вукашина, кош после кратког времена, иочне као зако-