Пастир

757

кош 1е написао живот младог цара Уроша и Душана, калуђера Исаше и Констиатина философа , кош 1 е напнсао живот Стев. Лазарев. ми наилазимо Гош и на тако звање ресавске иреводнике .*) Нашосле и сам Стеван Високи познати Ге по нашим љетописима као кљижевник и ваљан преводилац. После смрти Стевана Лазаревића предузме владати Србишм Ђурађ Бранковић. 0 ступању свом он говори овако: „Ми се иреко сво1е воље нримасмо владе с благословом патриГара Нинока (| 1427.) ерпске и иоморске земље, кош Ге тада дошао био у Београд.“ Ђурађ Ге намеравао да сасвим ослободи СрбиГу од Турака. Назвавши се таквим начином деспотом, он се одма одрече помоћи когу му Ге запад пр ед-

* У гедном рукоцисном пиостоду, находећи се на атонској. гори, говори се да Ге ОН преиисан „од доврих извода старих преводника ресавских, кот ње имађаху никаквшех нороиаД (7058 — 1660) Ко1и еу то билн стари преводиоци рееавскп и кад су се ногавили њини добри иаводи на свет? Под чигом 5е заштитом и руковоством била та црквена књижевн. српска кога имв можда такво исто значењс као и бугарски преводинци Охриде ? На. р. Ресави налази се манаст. сазпд. сином кнеза Лазара Стеваном, као што то и Рашћ у СВ 010 Г лсториш говори. Манастир 1 е освећен патригар. Ћирилом, а отпочео се зидати 1407. (Рашћч. III. с. 113' 114.) По српским љетописц. м. Ресава изгорела 1е 1456. (Гласн. ки. X. с. 273.) Успомена о љепоти његовоГ остала Ге у народу као пословица: „ Призренске цркве патос и Дечане; иећска припрата и вањско злато и ресавско писанше не налази св нигде. и Да лп Ге што остало од тог мноштва књига“ сабраних у Ресави његовпм ктитором. благочастивим књиге-љупцем деснотом Стеваномиколико? На то ће нам одговорити пренис нарени на Атону. Деснот Стеван управњао Ге 38 г. Српски љетописци говоре о његово! просвеће_ ности и целомудреном животу. 0 заслугама његовима у књижев. српско тога доба љетописци овако се изражавагу: СтЕКДНЛ ЖЈ Д6СТПОТ2 не остлки сћмене, клдгочестно и когое,годно пожикг и многл пислнУа прекћд к огг Гричћскуихг пислнУи, плче инћхх прежде бувшихх мого скздлжеи млнлстирк достохкллени скет^и Троици нл рец-ћ Реслкћ, кх положенУе МОфбМК СК0ИЛ12 . . (у ШнФар. с. 62.) Из овога се може закључити, да 1 е Стеван у иово-сазиданом манастиру сабрао учене иноке и као зналац грчког гезика, трудио се о исправљању књига св. писма; долуњавао их и преводио (као што се н. пр, за љествицу св, 1ована зна, да 1у Ге он превео.) Само на овакав начин може се обгаснитн то што преписчик говори о преводу ресавском у Апостолу.