Пастир

781

непрестано гледаГу у небо и небеска блага, што не доносе никакву корист друштвима и друштвеном животу и т. под. Но шта Ге коме стало, што 1а тако или друкче живим, само кад 1а иризнагем да Ге такав начин живота понаГбоље способан, за мо1е нараствено напредовање и усавршавање, а у исто време ниге ником на штети и досади? Пустињиди нису тражили да им свет удели што за препитање: они су се хранили трудом сопствених свошх руку, па шта више, делили су од тог труда свог и другнма, прнмаГући многе сиромашне странце и путнике, коге им 1 е често судба или случаг слао, на преноћиште. — Што се тиче оне непрестане тежње, оног непрекидног стремлења к небу и небеском, то ни миргани ни духовни нису баш начисто у свошм определењима. Ми знамо само толико, да Ге та тежња њихова последња цељ нашег разумно-нараственог живота: се естн жикотх кечнш, да знлктг теве единдго и истиндго Богл.“ По овоме одрицати човеку безплодност непрекидног стремлења к небу, к везконачним савршенствима вожишм, — значило би ударати преграду, иа безконачно усавршавање човека по окрлз^ создлкшдго его. А што се тиче оне друге приметбе, т. I. да 1е живот анахорета безплодан за опште добро и цркву христову, то би довољно било нротив тога изнети на видик само Гедног Симеона Столтшика , кош поред безброших чудеса и доброчинстава учињених скоро свакоме, кош му Ге долазио и помоћи тражио, обрати Гош с висине свога стуба у веру христову, становнике ливанских гора и Арапе, велико мноштво од Перса, Арменаца, ЂурђиГанаца и Лазга обитава1ућих у Колкиди. Теодорит прича као очевидац, да су се Арапи хиљадама сакупљали око Симеона, да добиГу од њега благослов. И може ли наГвећи доброчинац рода људског, код сви 1 у свошх матершалних срестава, учинити бољу услугу цркви и нараственом упливу иа друштва, до што ге учинио таГ Гадан усамљеинк, ириковапи за своГстуб? Да, слободац