Пастир

782

од свигу земаљских пристрастица, не зависан ни од кога, осем Бога и савести, безбрижан и на вољи као полет горске птице, живот хришћанских анахорета, гесте заиста живи идеал хришћанске слободе, блажено, безбрижно, безопасно, под покровом промисла стање синова божишх. Говоре : „кад би сви тако пошли по примеру анахорета, то би опустио свет и прекратило би се умножење рода људског.“ Ни Еванђеље, ни услови хришћанскога света не ишту то сад од нас. Пустињититво беше Гедна од слободних Форама историтког живота Хришћанства и услов духа и потребности века. Но идета слободног живота, коГа Ге остављена на аманет Еванђељем, мора остати у вечито насљество искупљене деце вожте , а историшки може и треба, да се Гавља и открива у разноличним Формама друштвеног живота, гледаГући на разне ФамилиГарне и друштвене услове, државне установе и захтевања тога или другог века. Но не осуђутемо ни другу са свим противположну Форму нараствено-хришћанског живота — овицежително калуђерство ; то 1е била крахност, кога ге изазвана необузданошћу друштвених нарави, и злоупотребљењем хришћанске слободе,од иогединих мрских великаша Гедне или друге секте. Калуђери имађаху огроман уплив на сва друштва хришћанска, и беше наГбоља потпора власти епископскоГ, докле та власт беше од преке потребе за васиитање младих, полу-дивљих народа; и у опште има велику заслугу у хришћанскоГ цркви, и неоспорно право на исторички знача! у рззвићу хришћанског живота. Но по одношењу к духовноГ слободи: егс же Христосг ндс 2 сбоводи отх ксакдго рокстка, ови^ежително калуђерство саставља последњи ступањ одрицања. Познато 1е, да Ге главњи овГет опшежителнот калуђера, иноческа лослушност — игуману и своме духовном оцу. Ова! одсечан ов/ет, кош се даГе наравно, без икаквог спољног притиска или духовног принуђења, окива затим на цео живот, не само слободну радњу послушника, но и поглед његов, и речи, па