Пастир

783

и <'аму мисао. Игуман или духовни отан, његов, поред свих свошх недостатака, умних и нараствених оскуднца, мора бити пред очима испосника или искушеника, живим органом божанствене воље, оличењем божиГе власти, коГа решава I вечну и времену судбу његову! Безброшо мноштво правила, обухвата^ућих цео живот калуђера, са свима наГситнишм и случашим установама, на сваком кораку обремењаваху његову савест, и даве у њог сваку самосталну мисао и хришћанско оеећање. Па зато ми и невидимо код послушника или искушеника, оних разносличних и великих хришћанских врлина, као код анахорета: нема овде ни људи сдгсЕтд и крћпости, зато што искушеник неможе имати свошх убеђења; нема ни оних дивних примера милосрђа, зато, што монах нема ништа своге, што би могао пожртвовати у корист сиротиње, пн шта више, он несме по правилу ни другога свог сабрата, послужити у нужди, док не добиГе на то дозволења од свог стариГег оца; овде нема ни оног непрестаног полета к небу п небеском, зато, што Ге монах вазда нретрпан земаљским радом и кушским потребама; нема ни оне свеобимагуће љубави, коГа хе готова по учењу слова божиха „положити ЖИК0Т2 за дре>ги своа ,“ зато, што монах несме развшати у себи љубав, нити се предавати на вољу нахсрдачнишм свошм осећањима. Хош хе св. Хован Љествичник кош тако чудно уздиже значах монаштва, приметио, да оп ттежителни монаси нису никад долазили до оног ступња наравствене висине и савршенства, до кога су могли долазити скитски пуетињици или анахорети. Узрок овога очевидан хе. Духовни отац искушеника или послушника, ма како био даљновнд и благоразуман, не може опет зато знати ни меру нараствене снаге, ни ступањ страсти и унутрашњих наклоности свохега ученика с таквом живошћу и с рачуном, као што може то знатц свагда будна, Богом просвештена савест хришћанска: „тко во ххћстк онг челов^кг, Аже вг челов^цћ, точпо человћкл, жив^цпи вг немг?