Пастир

784

\

С друге стране где човек не може слободно да избере радове и предузећа, тамо не може бити ни такве енергиГе у радњи, такве живости и постоганства у характеру, каква извире из снаге слободног, самосталног убеђења; там нема ни оне усамљене онасности, каквог се предаГе анахорет у борби са злом, идући Го1 право на сусрет лицем к лицу, но зато нема ни оних сгаших венаца Гунаштва, вере, преданости Богу и неиреодљивот трпљења, са чим ге награђивао Господ аскете, кош се лодвизавиху доврим лодвигом. У олштежитту , ако има штогод, што би се имало хвалити, то 1 е смирење , одречење од свог ума, од своГе воље, или да се изразимо Гезиком црквенским: ипоческо лослушање. Овде се искушеник не брине о нараственом свом усавршавању: Гедита брига његова то 1 е, да испуни вољу свога старешине, па ма какав он био ио свом нараственом савршенству. Он веруге да за његова дела одговара не он, већ његов стариш, да ће се он спасти молитвама свог духовног оца (види Љествич. стр. 4.) Такво убеђење ослабљава енергигу, раеиолаже к духовно! немарности, а често развига у искушенику дволичност. улагивање, пузење, притворство и друга ниска СВОГСТВа душе. (Наставиће се.)

Добра н рђава страна нашега свештенства. (Нставак. из брсна 44.) III. Иољски рад. Пољски рад или газдинство , саставља трећи и понаГбољи извор свештеничког прихода. Коме Ге Бог дао, те ге од свошх старих или од мираза насљедио неколико плуга леиих њива, ливада, и забрана, па поред тога уме 1ош повести пољске радове као што треба: таг налази и хране и сена свака рода, тако, да од овог не само израњуГе свогу децу, већ у родне године, кад Бог благослови добрим верићетом