Пастир

772

Гаше она црна застава, што се разви 29. МаЛа над Србишм нашо м • 1е р црнило њено беше налик на оно, у коме робовасмо више од 400 година. Али родољубље кнеза Михаила са осталим племенитим сво1ствима љеговим, скупило 1 е под заставу његову сваку поштену срнску душу, — па зато мученичка смрт његова, Гош Ге 1 аче и чвршће везала срца наша у слози, да као прави синови опште нам маГке наше Срби1е, и као свесни чланови отачаства свога, тнм сталниш и чвршћи у иожртвовању будемо, — што нам онасност већа претигаше. За ту самосвест општу, за ту челичност карактера, когу показа Србита у одсудном часу — имамо благодаритн кнезу Михаилу, кош Ге као спасавахући гени српски, вазда будућност нашу пред очима свошма имао. Па зато из благодарности према сени великог Србина, скупили смо се, драга браћо, у овом св. храму божигем, да као прави Хришћани и евесни грађннн, одамо ону почаст кнезу Михаилу, коГа му и као правом Србину и као добром и славном владаоцу приличи. Спомен оваГ, што га чинимо љубимцу народњем, треба да се извршухе са особитом пажњом и да одговара оном спомену, кошм ће се сећати и нашозниге потомство српско. Воштаница коху палимо сада пред престолом свезнаГућег и праведног судше за упоко! душе погинувшег Кнеза — му* ченика, треба да светли оном истом светлошћу, кошм ће му име и у потоњег потомства нашег еГати. Сетне мисли и тужни уздаси, што их пробуди у прсима нашима ова тужна свечаност, нека нас опомену на оне врлине кнежеве, са кохих га тако неутешно жали васколико српство. Ви хунаци српски, што сте под заставом великог Михаила жудно исчекивали часак, кад ћете роду своме делом показати љубав вашу, — ви се добро опомињете како вам и ту примером предхођаше први вошик српски кнез Махаило! У часу, кад Србиш претигаше нахвећа опасност, на бедемима и барикадама што се водигоше да отклоне ноплаву