Пастир

773

непртатељску, смешм кораком корачаше велики кнез, и поглед му беше светал и чист, 1ер га ге родољубље тамо довело. Шта да кажемо о оног државно^ мудрости, са когом нам кнез Михаило задоби толике градове, без да се и Гедна капља крви српске проли? Заштићавалући Србе сво!е животом Ге свошм жртвовао, Гер у часу — кад свако родољубиво срце страховаше за живот његов, он смело оде у горди Стамбол, да собом доврши велико дело унутрашње слободе српске. Смело велим оде, Гер знађаше да милиун верних срдаца у СрбиГи за њега куцагу, па да му с тога мисао његова ослободити и узвнсити васцело српство — угинути неће, И ово путовање, што забрину свакога Србина, изврши кнез онако, — како само онаГ може извршити, у коме Ге оличен гени народа свог. Дал’ да оиомињем и оне врлине владалачке, коге се Гасно огледаГу у многоброшим установама и законима што их даноноћна брига његова о благостању отачаства пропила? Дал’ да спомињем анђеоску благост његову, са когом прашташе неприГатељима свошма, остављаГући их времену, да их оно обавести и начини приГатељима владаоца и народа свог? Анђеоска велим благост и доброта његова, што пробудише у њему уверење, да нема у Србиш руке, коГа би се могла на њ подићи — огледа се Гасно овде, — Гер онда, кад са престола свога очинском бригом закриљаваше свакога Србина, онда, кад му мисли његове зањате беху срећом СрбиГе, он са сиокошим срцем одбташе глас, да се може когод у Србиш наћи, коги би могао издашичку руку на њ подићи! Не себе и своГу срећу. већ слободу и напредак отачаства имађаше на срцу, — па зато целога живота свога брињаше се само о томе, како ће законе и установе прописати, да сваки може безбрижно са веселим срцем живети у овог земљи, коГу Ге велики отац његов, са нашим очевима и дедовима, крвљу свошм из ропског мртвила у живот повратно. — *