Пастир

790

кош уцвели Србана, наводнн му очи суекма — прекрати Србину песму и весеље, логрузи га , у пдач, и обуче у црно одело; — прође велим шест месеци, и Србша 10 шт неможе да се утеши, сузе њене вапигу пред престолом Всевишњег, она куне и проклиње изроде. кош подигоше руке на невину жртву, — она куне зато, гер зна кога Ге у лицу великог Михаила, изгубила. А и како ће се утешити и заборавити оно лице, ко1е се тек вековима рађа, лице, ко1е Ге било пуно наде за слободну Србигу, и Гадну браћу нашу: Бошњаке, Херцеговце и Србе из Старе СрбиГе, коги већ четири и по столећа нростиру руке за помоћ; но нема „помомкнрдгш" — глас њин — глас ватпукег упустињи... Ова наша Гадна браћа виђаху у лицу великог кнеза — свог МесиГу — Месигу, кош хтеде да скине ланце с тужне браћ е наше, скине тешки Гарам азигатског варварина, кош вековима жуљи врат наше браће, и утре им сузне очи; — кош иђаше на то, да избави заробљене цркве и манастире. Пећ — древну столицу наших патригара, Високе Дечане и Грачаницу у Косову, где пропаде српско царство,— и то су све задужбине великих наших краљева и царева, па да и на њима зазвони српско звоно коге Ге умучало — има већ толико стотина година, Али паклена, рука Гедним ударом сруши ту наду, велики кнез паде, црн се облак навуче на Србигу, звезда СрбиГе помрче, страх обузе осиротившу земљу, и чинило Ге се да Ге она последње минуте свог суштаствовања брошла. Но свевидеће око, коге ниже воздре млет, уиже усне т“ Хранило Ге осиротившу Србигу, њеним „врази изчезоша Гако дим “— њине зле намере проиадоше ако коскг ш лицл огна,“ и благодарећи мудрог управи наших високих сановника, ред се у земљи одржа. правда над гнусним преетуплењем триумвова , и са осиротовавше Србиге скиде се црни облак, њог засга ново еунце у лицу младог киеза нашег, Милана Обреновића IV. Бл. сл. пригрлимо к нашем срцу ову последњу гран-